Alle lieferbaren Bücher - alle Angebote vergleichen
ISBN: 9788621515004
Bester Preis: € 3,29 (vom 01.03.2017)1
N N N
IT NWISBN: 9788621515004 bzw. 8621515008, in Italienisch, neu.
Lieferung aus: Deutschland, plus odprema, Sofort per Download lieferbar.
N N N, Umece socnog, realisticnog pripovedanja, u trecem licu, nenarusene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje citanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjizevnosti i romanom Borislava Radosavljevica. Pravo iznenaA enje i osvezenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve cesce imitatori nadmasuju mastu svojih uzora i ucitelja.Ljiljana A opValja se A uvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehotiA nim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posveA ene krugove prestoniA kog knjiA evnog A ivota (premda RadosavljeviA ima iza sebe tri romana i knjigu priA a) nije obeA avalo iznenaA enje, naslov ne zveA i, izdavaA iz provincije, sem A to A ini A udo objavljujuA i knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni A italac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uA ivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno.RadosavljeviA eva jednostavno srezana i sigurno voA ena priA a zapoA inje u dubiA koj, provincijalnoj nedoA iji uoA i proA log rata: ljubavna romansa AnA elkovih roditelja osujeA ena je verskim predrasudama, primitivizmom i, konaA no, ratom u kome oboje bivaju nevine A rtve. ObeleA en samoA om i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu A ije muke ne moA e razumeti u deA aA kom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i maA tanju, mladiA A ijim obrazovanjem upravljaju partijaA i, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobedniA koj ideji. Zahuktalo u samoureA ivanju i stvaranju buduA ih posluA niA kih kadrova, druA tvo A alje AnA elka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog A ivota A ezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i A ivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica priA e koja uspeva da zavodljivo balansira izmeA u obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tipiA nom, A estom, kolektivistiA kom i simptomatiA nom za onovremeno druA tvo, s druge.Veoma liA na ali i sasvim tipiA na jeste ova priA a o usvajanju i osvajanju iskustva, znanja, grada, njegovih ulica, trgova i institucija; u ime hiljada sliA nih jedna je morala biti ispriA ana da posvedoA i o veA itom stizanju uplaA enog i odluA nog, gladnog i A ednog, izgubljenog i samouverenog Provincijalca u omamljujuA u, surovu, ravnoduA nu obeA avajuA u prestonicu, o fiziA kim i duhovnim avanturama tog susreta koji liA i na dvoboj u kome oba uA esnika nude i otimaju, miluju i gaze istovremeno. RadosavljeviA je dobro osetio i klasiA ne dimenzije, i ritualnu stranu, i individualnu boju i snagu Susreta koji oblikuje ljudske sudbine ali i duh grada, njegov trajni profil.Oko AnA elka Tacaka buja A ivot baA kao i u njemu, na onaj donekle nesvestan naA in kako ga mladost oseA a, pridajuA i svemu i svima vaA nost, sluteA i dublje razloge ali i preuveliA avajuA i znaA aj zbivanjima. U jednakom raitmu buja i priA a, pretiA u se epizode, traA e svoj prostor i sporedni junaci i munjeviti utisci. Individualnosati se otimaju sve organizovanijim oblicima druA tvenog, taA nije partijskog A ivota, ali se i sapliA u, nestaju kao toA kiA i superiornog kolektivnog mehanizma. Ni obiA ni naslov romana u tom svetlu nije sasvim obiA an. Drugovi oko AnA elka jesu drugovi (cimeri, prijatelji, drugari), ali i drugovi koji traA e posluA nost, partijsku solidarnost, politiA ki angaA man. Epizoda sa Tacakovom novinarskom karijerom saA ima u sebi dugu i znanu priA u o otporima i pristajanjima, karijerizmu i otpadniA tvu, rutini i kreativnosti, o kupovini duA a i prodaji savesti.RadosavljeviA rasnim pripovedanjem i veA tim saA imanjem uspeva da izbegne svaku od koloteA ina u koju bi osnovna priA a mogla da odvede. I kritiA nost, i sentimentalnost, i knjiA ka uA enost, i lekcije iz istorije, i naturalizam, nisu cilj veA sredstvo da se mnogolikost A ivota uhvati na rubu, tamo gde je i sjaj i beda, i suza i smeh, i neponovljiva i vazda ista. Tu.
N N N, Umece socnog, realisticnog pripovedanja, u trecem licu, nenarusene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje citanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjizevnosti i romanom Borislava Radosavljevica. Pravo iznenaA enje i osvezenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve cesce imitatori nadmasuju mastu svojih uzora i ucitelja.Ljiljana A opValja se A uvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehotiA nim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posveA ene krugove prestoniA kog knjiA evnog A ivota (premda RadosavljeviA ima iza sebe tri romana i knjigu priA a) nije obeA avalo iznenaA enje, naslov ne zveA i, izdavaA iz provincije, sem A to A ini A udo objavljujuA i knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni A italac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uA ivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno.RadosavljeviA eva jednostavno srezana i sigurno voA ena priA a zapoA inje u dubiA koj, provincijalnoj nedoA iji uoA i proA log rata: ljubavna romansa AnA elkovih roditelja osujeA ena je verskim predrasudama, primitivizmom i, konaA no, ratom u kome oboje bivaju nevine A rtve. ObeleA en samoA om i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu A ije muke ne moA e razumeti u deA aA kom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i maA tanju, mladiA A ijim obrazovanjem upravljaju partijaA i, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobedniA koj ideji. Zahuktalo u samoureA ivanju i stvaranju buduA ih posluA niA kih kadrova, druA tvo A alje AnA elka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog A ivota A ezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i A ivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica priA e koja uspeva da zavodljivo balansira izmeA u obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tipiA nom, A estom, kolektivistiA kom i simptomatiA nom za onovremeno druA tvo, s druge.Veoma liA na ali i sasvim tipiA na jeste ova priA a o usvajanju i osvajanju iskustva, znanja, grada, njegovih ulica, trgova i institucija; u ime hiljada sliA nih jedna je morala biti ispriA ana da posvedoA i o veA itom stizanju uplaA enog i odluA nog, gladnog i A ednog, izgubljenog i samouverenog Provincijalca u omamljujuA u, surovu, ravnoduA nu obeA avajuA u prestonicu, o fiziA kim i duhovnim avanturama tog susreta koji liA i na dvoboj u kome oba uA esnika nude i otimaju, miluju i gaze istovremeno. RadosavljeviA je dobro osetio i klasiA ne dimenzije, i ritualnu stranu, i individualnu boju i snagu Susreta koji oblikuje ljudske sudbine ali i duh grada, njegov trajni profil.Oko AnA elka Tacaka buja A ivot baA kao i u njemu, na onaj donekle nesvestan naA in kako ga mladost oseA a, pridajuA i svemu i svima vaA nost, sluteA i dublje razloge ali i preuveliA avajuA i znaA aj zbivanjima. U jednakom raitmu buja i priA a, pretiA u se epizode, traA e svoj prostor i sporedni junaci i munjeviti utisci. Individualnosati se otimaju sve organizovanijim oblicima druA tvenog, taA nije partijskog A ivota, ali se i sapliA u, nestaju kao toA kiA i superiornog kolektivnog mehanizma. Ni obiA ni naslov romana u tom svetlu nije sasvim obiA an. Drugovi oko AnA elka jesu drugovi (cimeri, prijatelji, drugari), ali i drugovi koji traA e posluA nost, partijsku solidarnost, politiA ki angaA man. Epizoda sa Tacakovom novinarskom karijerom saA ima u sebi dugu i znanu priA u o otporima i pristajanjima, karijerizmu i otpadniA tvu, rutini i kreativnosti, o kupovini duA a i prodaji savesti.RadosavljeviA rasnim pripovedanjem i veA tim saA imanjem uspeva da izbegne svaku od koloteA ina u koju bi osnovna priA a mogla da odvede. I kritiA nost, i sentimentalnost, i knjiA ka uA enost, i lekcije iz istorije, i naturalizam, nisu cilj veA sredstvo da se mnogolikost A ivota uhvati na rubu, tamo gde je i sjaj i beda, i suza i smeh, i neponovljiva i vazda ista. Tu.
2
IT NW EB DLISBN: 9788621515004 bzw. 8621515008, in Italienisch, Knjievna radionica Raic, neu, E-Book, elektronischer Download.
Lieferung aus: Deutschland, E-Book zum Download.
Ume?e so?nog, realisti?nog pripovedanja, u tre?em licu, nenaruene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje "itanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjievnosti i romanom Borislava Radosavljevi?A. Pravo iznena?enje i osveenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve ?e?e imitatori nadmauju matu svojih uzora i u?itelja. Ljiljana op Valja se "uvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehoti?nim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posve?ene krugove prestoni?kog knjievnog ivota (premda Radosavljevi" ima iza sebe tri romana i knjigu pri?a) nije obe?avalo iznena?enje, naslov ne zve?i, izdava? iz provincije, sem to "ini "udo objavljuju?i knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni "italac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno. Radosavljevi?eva jednostavno srezana i sigurno vo?ena pri?a zapo?inje u dubi?koj, provincijalnoj nedo?iji uo?i prolog rata: ljubavna romansa An?elkovih roditelja osuje?ena je verskim predrasudama, primitivizmom i, kona?no, ratom u kome oboje bivaju nevine rtve. Obeleen samo?om i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu "ije muke ne moe razumeti u de?a?kom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i matanju, mladi" "ijim obrazovanjem upravljaju partijai, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobedni?koj ideji. Zahuktalo u samoure?ivanju i stvaranju budu?ih posluni?kih kadrova, drutvo alje An?elka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog ivota ezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i ivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica priée koja uspeva da zavodljivo balansira izme?u obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tipi?nom, "estom, kolektivisti?kom i simptomati?nom za onovremeno drutvo, s druge. Veoma li?na ali i sasvim tipi?na jeste ova pri?a o usvajanju i osvajanju iskustva, znanja, grada, njegovih ulica, trgova i institucija; u ime hiljada sli?nih jedna je morala biti ispri?ana da posvedo?i o ve?itom stizanju uplaenog i odlu?nog, gladnog i ednog, izgubljenog i samouverenog Provincijalca u omamljuju?u, surovu, ravnodunu obe?avaju?u prestonicu, o fizi?kim i duhovnim avanturama tog susreta koji li?i na dvoboj u kome oba u?esnika nude i otimaju, miluju i gaze istovremeno. Radosavljevi" je dobro osetio i klasi?ne dimenzije, i ritualnu stranu, i individualnu boju i snagu Susreta koji oblikuje ljudske sudbine ali i duh grada, njegov trajni profil. Oko An?elka Tacaka buja ivot ba kao i u njemu, na onaj donekle nesvestan na?in kako ga mladost ose?a, pridaju?i svemu i svima vanost, slute?i dublje razloge ali i preuveli?avaju?i zna?aj zbivanjima. U jednakom raitmu buja i pri?a, preti?u se epizode, trae svoj prostor i sporedni junaci i munjeviti utisci. Individualnosati se otimaju sve organizovanijim oblicima drutvenog, ta?nije partijskog ivota, ali se i sapli?u, nestaju kao to?ki?i superiornog kolektivnog mehanizma. Ni obi?ni naslov romana u tom svetlu nije sasvim obi?an. Drugovi oko An?elka jesu drugovi (cimeri, prijatelji, drugari), ali i drugovi koji trae poslunost, partijsku solidarnost, politi?ki angaman. Epizoda sa Tacakovom novinarskom karijerom saima u sebi dugu i znanu pri?u o otporima i pristajanjima, karijerizmu i otpadnitvu, rutini i kreativnosti, o kupovini dua i prodaji savesti. Radosavljevi? rasnim pripovedanjem i vetim saimanjem uspeva da izbegne svaku od kolote?ina u koju bi osnovna pri?a mogla da odvede. I kriti?nost, i sentimentalnost, i knjika u?enost, i lekcije iz istorije, i naturalizam, nisu cilj ve? sredstvo da se mnogolikost ivota uhvati na rubu, tamo gde je i sjaj i beda, i suza i smeh, i neponovljiva i vazda ista. Tu strast za izuzetno?u (vremena, prostora, jedinke, sudbine) moda najbolje potvr?uje epistolarni deo romana, "etiri pisma koje ?e An?elku iz Pariza uputiti drug sa fakulteta, jo jedan od osvaja?a prestonice. Radost saznavanja ravna je mukama spoznaje, u njoj posvuda i uvek ima blizine tragi?nog. Nimalo slu?ajno - na pisac je dobar psiholog - glavni junak ova ozbiljna pisma, ove jauke sunarodnika (koji, trae?i svoje mesto pod suncem, shvata kako ga je traila srpska kraljica Natalija, ruska grofica Marija Bakirtcef, srpski trgovac Mia Anastasijevi"), ne "ita dok.
Ume?e so?nog, realisti?nog pripovedanja, u tre?em licu, nenaruene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje "itanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjievnosti i romanom Borislava Radosavljevi?A. Pravo iznena?enje i osveenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve ?e?e imitatori nadmauju matu svojih uzora i u?itelja. Ljiljana op Valja se "uvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehoti?nim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posve?ene krugove prestoni?kog knjievnog ivota (premda Radosavljevi" ima iza sebe tri romana i knjigu pri?a) nije obe?avalo iznena?enje, naslov ne zve?i, izdava? iz provincije, sem to "ini "udo objavljuju?i knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni "italac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno. Radosavljevi?eva jednostavno srezana i sigurno vo?ena pri?a zapo?inje u dubi?koj, provincijalnoj nedo?iji uo?i prolog rata: ljubavna romansa An?elkovih roditelja osuje?ena je verskim predrasudama, primitivizmom i, kona?no, ratom u kome oboje bivaju nevine rtve. Obeleen samo?om i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu "ije muke ne moe razumeti u de?a?kom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i matanju, mladi" "ijim obrazovanjem upravljaju partijai, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobedni?koj ideji. Zahuktalo u samoure?ivanju i stvaranju budu?ih posluni?kih kadrova, drutvo alje An?elka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog ivota ezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i ivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica priée koja uspeva da zavodljivo balansira izme?u obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tipi?nom, "estom, kolektivisti?kom i simptomati?nom za onovremeno drutvo, s druge. Veoma li?na ali i sasvim tipi?na jeste ova pri?a o usvajanju i osvajanju iskustva, znanja, grada, njegovih ulica, trgova i institucija; u ime hiljada sli?nih jedna je morala biti ispri?ana da posvedo?i o ve?itom stizanju uplaenog i odlu?nog, gladnog i ednog, izgubljenog i samouverenog Provincijalca u omamljuju?u, surovu, ravnodunu obe?avaju?u prestonicu, o fizi?kim i duhovnim avanturama tog susreta koji li?i na dvoboj u kome oba u?esnika nude i otimaju, miluju i gaze istovremeno. Radosavljevi" je dobro osetio i klasi?ne dimenzije, i ritualnu stranu, i individualnu boju i snagu Susreta koji oblikuje ljudske sudbine ali i duh grada, njegov trajni profil. Oko An?elka Tacaka buja ivot ba kao i u njemu, na onaj donekle nesvestan na?in kako ga mladost ose?a, pridaju?i svemu i svima vanost, slute?i dublje razloge ali i preuveli?avaju?i zna?aj zbivanjima. U jednakom raitmu buja i pri?a, preti?u se epizode, trae svoj prostor i sporedni junaci i munjeviti utisci. Individualnosati se otimaju sve organizovanijim oblicima drutvenog, ta?nije partijskog ivota, ali se i sapli?u, nestaju kao to?ki?i superiornog kolektivnog mehanizma. Ni obi?ni naslov romana u tom svetlu nije sasvim obi?an. Drugovi oko An?elka jesu drugovi (cimeri, prijatelji, drugari), ali i drugovi koji trae poslunost, partijsku solidarnost, politi?ki angaman. Epizoda sa Tacakovom novinarskom karijerom saima u sebi dugu i znanu pri?u o otporima i pristajanjima, karijerizmu i otpadnitvu, rutini i kreativnosti, o kupovini dua i prodaji savesti. Radosavljevi? rasnim pripovedanjem i vetim saimanjem uspeva da izbegne svaku od kolote?ina u koju bi osnovna pri?a mogla da odvede. I kriti?nost, i sentimentalnost, i knjika u?enost, i lekcije iz istorije, i naturalizam, nisu cilj ve? sredstvo da se mnogolikost ivota uhvati na rubu, tamo gde je i sjaj i beda, i suza i smeh, i neponovljiva i vazda ista. Tu strast za izuzetno?u (vremena, prostora, jedinke, sudbine) moda najbolje potvr?uje epistolarni deo romana, "etiri pisma koje ?e An?elku iz Pariza uputiti drug sa fakulteta, jo jedan od osvaja?a prestonice. Radost saznavanja ravna je mukama spoznaje, u njoj posvuda i uvek ima blizine tragi?nog. Nimalo slu?ajno - na pisac je dobar psiholog - glavni junak ova ozbiljna pisma, ove jauke sunarodnika (koji, trae?i svoje mesto pod suncem, shvata kako ga je traila srpska kraljica Natalija, ruska grofica Marija Bakirtcef, srpski trgovac Mia Anastasijevi"), ne "ita dok.
3
Symbolbild
N N N (2016)
IT NW EBISBN: 9788621515004 bzw. 8621515008, in Italienisch, Knjizevna radionica Rasic, neu, E-Book.
Lieferung aus: Schweiz, Sofort per Download lieferbar.
N N N, Umece socnog, realisticnog pripovedanja, u trecem licu, nenarusene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje citanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjizevnosti i romanom Borislava Radosavljevica. Pravo iznenaA enje i osvezenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve cesce imitatori nadmasuju mastu svojih uzora i ucitelja.Ljiljana A opValja se A uvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehotiA nim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posveA ene krugove prestoniA kog knjiA evnog A ivota (premda RadosavljeviA ima iza sebe tri romana i knjigu priA a) nije obeA avalo iznenaA enje, naslov ne zveA i, izdavaA iz provincije, sem A to A ini A udo objavljujuA i knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni A italac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uA ivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno.RadosavljeviA eva jednostavno srezana i sigurno voA ena priA a zapoA inje u dubiA koj, provincijalnoj nedoA iji uoA i proA log rata: ljubavna romansa AnA elkovih roditelja osujeA ena je verskim predrasudama, primitivizmom i, konaA no, ratom u kome oboje bivaju nevine A rtve. ObeleA en samoA om i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu A ije muke ne moA e razumeti u deA aA kom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i maA tanju, mladiA A ijim obrazovanjem upravljaju partijaA i, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobedniA koj ideji. Zahuktalo u samoureA ivanju i stvaranju buduA ih posluA niA kih kadrova, druA tvo A alje AnA elka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog A ivota A ezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i A ivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica priA e koja uspeva da zavodljivo balansira izmeA u obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tipiA nom, A estom, kolektivistiA kom i simptomatiA nom za onovremeno druA tvo, s druge.Veoma liA na ali i sasvim tipiA na jeste ova priA a o usvajanju i osvajanju iskustva, znanja, grada, njegovih ulica, trgova i institucija; u ime hiljada sliA nih jedna je morala biti ispriA ana da posvedoA i o veA itom stizanju uplaA enog i odluA nog, gladnog i A ednog, izgubljenog i samouverenog Provincijalca u omamljujuA u, surovu, ravnoduA nu obeA avajuA u prestonicu, o fiziA kim i duhovnim avanturama tog susreta koji liA i na dvoboj u kome oba uA esnika nude i otimaju, miluju i gaze istovremeno. RadosavljeviA je dobro osetio i klasiA ne dimenzije, i ritualnu stranu, i individualnu boju i snagu Susreta koji oblikuje ljudske sudbine ali i duh grada, njegov trajni profil.Oko AnA elka Tacaka buja A ivot baA kao i u njemu, na onaj donekle nesvestan naA in kako ga mladost oseA a, pridajuA i svemu i svima vaA nost, sluteA i dublje razloge ali i preuveliA avajuA i znaA aj zbivanjima. U jednakom raitmu buja i priA a, pretiA u se epizode, traA e svoj prostor i sporedni junaci i munjeviti utisci. Individualnosati se otimaju sve organizovanijim oblicima druA tvenog, taA nije partijskog A ivota, ali se i sapliA u, nestaju kao toA kiA i superiornog kolektivnog mehanizma. Ni obiA ni naslov romana u tom svetlu nije sasvim obiA an. Drugovi oko AnA elka jesu drugovi (cimeri, prijatelji, drugari), ali i drugovi koji traA e posluA nost, partijsku solidarnost, politiA ki angaA man. Epizoda sa Tacakovom novinarskom karijerom saA ima u sebi dugu i znanu priA u o otporima i pristajanjima, karijerizmu i otpadniA tvu, rutini i kreativnosti, o kupovini duA a i prodaji savesti.RadosavljeviA rasnim pripovedanjem i veA tim saA imanjem uspeva da izbegne svaku od koloteA ina u koju bi osnovna priA a mogla da odvede. I kritiA nost, i sentimentalnost, i knjiA ka uA enost, i lekcije iz istorije, i naturalizam, nisu cilj veA sredstvo da se mnogolikost A ivota uhvati na rubu, tamo gde je i sjaj i beda, i suza i smeh, i neponovljiva i vazda ista. Tu strast za izuzetnoA A u (vremena, prostora, jedinke, sudbine) moA da najbolje potvrA uje epistolarni deo romana, A etiri pisma koje A e AnA elku iz Pariza uputiti drug sa fakulteta, joA jedan od osvajaA a prestonice. Radost saznavanja ravna je mukama spoznaje, u njoj posvuda i uvek ima blizine tragiA nog.Nimalo sluA ajno - naA pisac je dobar psiholog - glavni junak ova ozbiljna pisma, ove jauke sunarodnik, ePUB, 21.03.2016.
N N N, Umece socnog, realisticnog pripovedanja, u trecem licu, nenarusene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje citanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjizevnosti i romanom Borislava Radosavljevica. Pravo iznenaA enje i osvezenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve cesce imitatori nadmasuju mastu svojih uzora i ucitelja.Ljiljana A opValja se A uvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehotiA nim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posveA ene krugove prestoniA kog knjiA evnog A ivota (premda RadosavljeviA ima iza sebe tri romana i knjigu priA a) nije obeA avalo iznenaA enje, naslov ne zveA i, izdavaA iz provincije, sem A to A ini A udo objavljujuA i knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni A italac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uA ivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno.RadosavljeviA eva jednostavno srezana i sigurno voA ena priA a zapoA inje u dubiA koj, provincijalnoj nedoA iji uoA i proA log rata: ljubavna romansa AnA elkovih roditelja osujeA ena je verskim predrasudama, primitivizmom i, konaA no, ratom u kome oboje bivaju nevine A rtve. ObeleA en samoA om i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu A ije muke ne moA e razumeti u deA aA kom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i maA tanju, mladiA A ijim obrazovanjem upravljaju partijaA i, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobedniA koj ideji. Zahuktalo u samoureA ivanju i stvaranju buduA ih posluA niA kih kadrova, druA tvo A alje AnA elka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog A ivota A ezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i A ivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica priA e koja uspeva da zavodljivo balansira izmeA u obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tipiA nom, A estom, kolektivistiA kom i simptomatiA nom za onovremeno druA tvo, s druge.Veoma liA na ali i sasvim tipiA na jeste ova priA a o usvajanju i osvajanju iskustva, znanja, grada, njegovih ulica, trgova i institucija; u ime hiljada sliA nih jedna je morala biti ispriA ana da posvedoA i o veA itom stizanju uplaA enog i odluA nog, gladnog i A ednog, izgubljenog i samouverenog Provincijalca u omamljujuA u, surovu, ravnoduA nu obeA avajuA u prestonicu, o fiziA kim i duhovnim avanturama tog susreta koji liA i na dvoboj u kome oba uA esnika nude i otimaju, miluju i gaze istovremeno. RadosavljeviA je dobro osetio i klasiA ne dimenzije, i ritualnu stranu, i individualnu boju i snagu Susreta koji oblikuje ljudske sudbine ali i duh grada, njegov trajni profil.Oko AnA elka Tacaka buja A ivot baA kao i u njemu, na onaj donekle nesvestan naA in kako ga mladost oseA a, pridajuA i svemu i svima vaA nost, sluteA i dublje razloge ali i preuveliA avajuA i znaA aj zbivanjima. U jednakom raitmu buja i priA a, pretiA u se epizode, traA e svoj prostor i sporedni junaci i munjeviti utisci. Individualnosati se otimaju sve organizovanijim oblicima druA tvenog, taA nije partijskog A ivota, ali se i sapliA u, nestaju kao toA kiA i superiornog kolektivnog mehanizma. Ni obiA ni naslov romana u tom svetlu nije sasvim obiA an. Drugovi oko AnA elka jesu drugovi (cimeri, prijatelji, drugari), ali i drugovi koji traA e posluA nost, partijsku solidarnost, politiA ki angaA man. Epizoda sa Tacakovom novinarskom karijerom saA ima u sebi dugu i znanu priA u o otporima i pristajanjima, karijerizmu i otpadniA tvu, rutini i kreativnosti, o kupovini duA a i prodaji savesti.RadosavljeviA rasnim pripovedanjem i veA tim saA imanjem uspeva da izbegne svaku od koloteA ina u koju bi osnovna priA a mogla da odvede. I kritiA nost, i sentimentalnost, i knjiA ka uA enost, i lekcije iz istorije, i naturalizam, nisu cilj veA sredstvo da se mnogolikost A ivota uhvati na rubu, tamo gde je i sjaj i beda, i suza i smeh, i neponovljiva i vazda ista. Tu strast za izuzetnoA A u (vremena, prostora, jedinke, sudbine) moA da najbolje potvrA uje epistolarni deo romana, A etiri pisma koje A e AnA elku iz Pariza uputiti drug sa fakulteta, joA jedan od osvajaA a prestonice. Radost saznavanja ravna je mukama spoznaje, u njoj posvuda i uvek ima blizine tragiA nog.Nimalo sluA ajno - naA pisac je dobar psiholog - glavni junak ova ozbiljna pisma, ove jauke sunarodnik, ePUB, 21.03.2016.
4
Symbolbild
Ан елко и другови (2016)
IT NW EB DLISBN: 9788621515004 bzw. 8621515008, in Italienisch, Knjizevna radionica Rasic, Knjizevna radionica Rasic, Knjizevna radionica Rasic, neu, E-Book, elektronischer Download.
Lieferung aus: Australien, in-stock.
Umece socnog, realisticnog pripovedanja, u trecem licu, nenarusene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje citanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjizevnosti i romanom Borislava Radosavljevica. Pravo iznenadenje i osvezenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve cesce imitatori nadmasuju mastu svojih uzora i ucitelja. Ljiljana Sop Valja se cuvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehoticnim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posvecene krugove prestonickog knjizevnog zivota (premda Radosavljevic ima iza sebe tri romana i knjigu prica) nije obecavalo iznenadenje, naslov ne zveci, izdavac iz provincije, sem sto cini cudo objavljujuci knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni citalac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uzivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno. Radosavljeviceva jednostavno srezana i sigurno vodena prica zapocinje u dubickoj, provincijalnoj nedodiji uoci proslog rata: ljubavna romansa Andelkovih roditelja osujecena je verskim predrasudama, primitivizmom i, konacno, ratom u kome oboje bivaju nevine zrtve. Obelezen samocom i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu cije muke ne moze razumeti u decackom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i mastanju, mladic cijim obrazovanjem upravljaju partijasi, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobednickoj ideji. Zahuktalo u samouredivanju i stvaranju buducih poslusnickih kadrova, drustvo salje Andelka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog zivota sezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i zivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica price koja uspeva da zavodljivo balansira izmedu obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tip.
Umece socnog, realisticnog pripovedanja, u trecem licu, nenarusene hronologije, u tradicionalnom maniru priznatih ali sve manje citanih klasika, vratilo se na neupadljivo otvorena, ali legitimna, stamena i funkcionalna vrata raznovrsnog obilja savremene srpske knjizevnosti i romanom Borislava Radosavljevica. Pravo iznenadenje i osvezenje u nasrtljivom bujanju postmoderne vegetacije u kojoj sve cesce imitatori nadmasuju mastu svojih uzora i ucitelja. Ljiljana Sop Valja se cuvati predrasuda, kazujem sebi svesna da umalo nisam pod nehoticnim dejstvom jedne od njih zanemarila dobar roman. Ime pisca iz Jagodine, neuvedeno u posvecene krugove prestonickog knjizevnog zivota (premda Radosavljevic ima iza sebe tri romana i knjigu prica) nije obecavalo iznenadenje, naslov ne zveci, izdavac iz provincije, sem sto cini cudo objavljujuci knjige u ovom vremenu, ne reklamira se, sive korice su sve pre nego agresivne. A potencijalni citalac se rve s nekim drugim brigama, sve manje spreman na uzivanje u tekstu, tradicionalnom ili modernom, svejedno. Radosavljeviceva jednostavno srezana i sigurno vodena prica zapocinje u dubickoj, provincijalnoj nedodiji uoci proslog rata: ljubavna romansa Andelkovih roditelja osujecena je verskim predrasudama, primitivizmom i, konacno, ratom u kome oboje bivaju nevine zrtve. Obelezen samocom i seoskim govorkanjima, uz priprostog dedu cije muke ne moze razumeti u decackom uzrastu, raste osetljiv i nesiguran, sklon knjigama i mastanju, mladic cijim obrazovanjem upravljaju partijasi, i sami neuki ali zaato vatreni u svojoj odanosti pobednickoj ideji. Zahuktalo u samouredivanju i stvaranju buducih poslusnickih kadrova, drustvo salje Andelka Tacaka na studije u prestonicu. Muke i lepote studentskog zivota sezdesetih godina, sukob ideja i uticaja, lektire i zivota, jave i snova, emotivno i intelektualno sazrevanje, bivaju okosnica price koja uspeva da zavodljivo balansira izmedu obilja detalja, individualizma, posebnosti s jedne strane, a kazivanja o tip.
Lade…